Ne,
nije sve to tako pogrešno i niko neće biti razuveren. Sasvim je verovatno
da dok vi samo mirno sedite u svojoj fotelji i gledate svoja posla neko tamo
glada ta ista posla, vaša. Nekom tamo, misterioznom, nepoznatom, jako je stalo
do vas i vaših podataka, starosne dobi, interesovanja, boje očiju,možda i boje
noktiju, ko zna... Neko tamo uvek je spreman da to iskoristi za zaveru protiv
vas i svih, a za svoj interes, naravno. Velike države kroje budućnost malih
država, velike kompanije kroje svest malih ljudi. Ako krenemo od ideje,
ubedljive i pouzdane po svemu sudeći, da se svi i uvek vode nekim interesom u
svemu što rade, onda je sasvim logično sumnjati kako neko uvek ima smišljen
plan u vezi običnih ljudi, vašeg naroda, vaše male države. Da, niko nije
potpuni gospodar svoje sudbine, ali to valjda ipak nije razlog da se u svemu
traži (i nalazi) teorija zavere? Ili jeste?
Teorije
zavere nisu samo srpska opsesija, ali toj smo opsesiji ipak malo podložniji od,
recimo, Norvežana, Eskima, ili Peruanaca. Niste pravi Srbin ako ne mislite da
je ceo svet protiv nas. Iz nekog razloga svi imaju razloga da nas mrze. Mrze
nas jer smo jeli viljuškama kada su oni kidali meso prstima. Mrze nas jer smo
nebeski narod. Imamo najinteligentniju decu. Imamo i najbolje školstvo.
Srbi su, takođe, i najstariji narod na svetu, a Nemci su 1941.
bombardovali Narodnu biblioteku kako bi uništili podatke o tome. Uostalom,
tokom rata jedino smo mi bombardovani i od strane okupatora i od strane
saveznika. A onda su nam poturili nekog jevrejskog agenta Tita da tokom 35
godina ne radi ništa drugo do da uništava Srbiju, postupno i trajno. I tako
dalje bez kraja koji se nazire.
Pravi
problem nije u tome ima li zavera ili ne, već u paranoji koja je toliko uzela
maha da se određen deo populacije ograđuje od verovanja u bilo šta. Ne veruje
se da je Nil Armstrong bio na mesecu, ali se zato veruje da su Elvis i Tupak
još uvek živi. Mnogi veruju da fluor u pijaćoj vodi služi za kontrolu našeg uma
i da Šekspir nije pravi autor svojih dela. Svakodnevno nas sa neba
„zaprašuju“ kemtrejlsima (chemtrails), a da niko ne zna sa kojom namerom.
Tri stoleća Srednjeg veka nikada se nisu ni dogodila već su veštački
fabrikovana i mi, dakle, nismo još ni blizu trećem milenijumu. I naravno,
nikakvog holokausta nije bilo već su sve to izmislili tvorci „novog svetskog
poretka“.
Psiholozi
kažu da se ljudi priklanjaju teorijama zavere kako bi prebacili krivicu na
nekog drugog. Što je jedno društvo nestabilnije to je veći broj ovakvih teorija
jer je veća i potreba da se pronađe žrtveni jarac za sve što ne valja. Sve je,
kao što Karl Poper primećuje u svom eseju, počelo sa Homerom. Sve što se u
Troji odigralo režirano je dan ranije na vrhu Olimpa od strane bogova. Takvo
razmišljanje rezultat je potrebe da se oslobodimo odgovornosti za ono što nam
se dešava. Čovek, na kraju, veruje da je gospodar svoje sudbine samo ako to
znači da je doprineo lepim stvarima koje su mu se dogodile. Kada krene loše,
krivica se svaljuje na bogove, zlu kob ili vladare iz senke.
Iako
je teorija zavere bilo od kako je sveta i veka njih danas ima utoliko više što
se daleko lakše i brže šire zahvaljujući internetu. Kao svima dostupna mreza
internet pomaže svakoj od ovih teorija da se prošire globalno i dobiju svoje
vernike na najudaljenijim delovima planete. Sa druge strane, internet je i
pravo mesto na kom možete kako postaviti tako i pronaći obilje neproverljivih
informacija koje se navode kao dokazi brojnih zavera i hrana velikih paranoja.
Na internetu istina i laž imaju jednak tretman i ravnopravnu zastupljenost pa
čitava odgornost spada na one koji „veruju“ ili „ne veruju“.
Na
kraju, mora se praviti razlika između zavera, teorija zavere i opsednutosti
teorijama zavera. Vrhunac svih teorija zavere jeste „univerzalna teorija zavere“.
Po njoj, sve što se dešava ili se ikada desilo jeste rezultat neke zavere.
Paradoksalno, tako bi i ideja da postoje teorije zavera bila rezultat jedne
velike zavere. I to možda i nije tako loše. Nakon što poverujete u svaku
teoriju zavere i utrošite milione svojih nervnih ćelija da je odgonetnete,
dođete u jednom trenutku i na strašnu ideju da postoji samo jedna teorija
zavere, ta koja je učinila da verujete u teorije zavera. Ako vas naporno
razmišljanje o ljudima iz senke i novom svetskom poretku nije iscrpelo do
kraja, možda se u tom trenutku vratite svom „nesvesnom“, srećnom životu.
