Stranice

Mar 18, 2014

Lepota i talenat - Leonardo Di Kaprio

Ovih dana, kada je larma oko Oskara već utihla i tek se pokojim komentarom neko osvrne na ispravnost ili neispravnost odluka Akademije (misleći valjda da je to nešto bitno na šta bi trebalo trošiti reči), možda je pravi trenutak da se napravi osvrt na najvećeg gubitnika popularne ceremonije, glumca sa licem koje je predugo smatrano za odveć nežno da bi se shvatilo ozbiljno, Leonarda Di Kaprija. 



Bila ona opravdana ili ne, tek, potreba za nekom vrstom rekapitulacije dela glumca koji ,ne samo da je još uvek u svom poslu, već je verovatno i u zenitu svojih mogućnosti i slave, kod mene postoji.  Malo je glumaca koji su prošli kroz tako kontradiktorni doživljaj njihove pojave od strane publike kao što je to slučaj sa Leonardom i, ako išta možemo sa sigurnošću reći, onda je to da vreme svakako radi za njega.

Leonardo Di Kaprio rođen je 1974. u Los Anđelesu, gde je i odrastao kao jedino dete u porodici. Njegov otac bio je andergraund pisac i crtač stripova, poluitalijanskog, polunemačkog porekla; majka, pravna službenica i čistokrvna Nemica. Leonardo se prvi put oglasio udarcem u majčin stomak dok je ona u muzeju posmatrala Da Vinčijevu sliku; tako je slavni glumac dobio svoje ime. U početku karijere agenti su predlagali mladom glumcu da promeni ime u neko koje je familijarnije američkom uhu – još uvek nepoznati Di Kaprio odbio je to bez razmišljanja.

Kako je sam rekao, Leonardo je kao dete odrastrao u Holivudu, ali nije znao da je dovoljno zaposliti nekog agenta i tražiti uloge, već je stvar oko glume i glumaca doživljavao kao zatvoreni masonski krug u koji se ne može ući, Kada je shvatio da su vrata tog sveta otvorena svima odlučio je da je to jedino što želi da radi u životu. Valjda u slučajevima takve odlučnosti uspeh dolazi lakše.

Leonardo danas zarađuje 20 miliona po filmu, ali to su status i slava koji su morali da se zasluže. A on ih je zasluživao, korak po korak, ubedljivo i neporecivo. Šta se o toj karijeri može reći osim da je polako ali sigurno išla uzlaznom putanjom osvajajući simpatije i najokorelijih skeptika. Jer, Leonardo Di Kaprio imao je jednog nesvakidašnjeg protivnika na svom putu ka postizanju statusa pravog, velikog glumca – svoj status lepuškastog zavodnika koji je proizveo toliko predrasuda.

Problem sa Di Kapriovim statusom došao je otud što je situacija bila takva da je Titanik bio više od filma onda kada se pojavio i da ljudi popularnost i uspeh najteže praštaju. Glumac je preko noći poistovećen sa slikom lepuškastog plavušana dečačkog lica koji patetično strada u ime ljubavi u najvećem blokbasteru svih vremena. Trebalo je da prođu decenije da Leonardo ubedi publiku da ume da glumi, a koliko god da se govori o nepravičnosti Akademije prema njemu, ona je to shvatila mnogo pre publike koja je danas na nju kivna zbog činjenice da još uvek nije dodelila Oskara Di Kapriju.





Mnogo je sudbinskih slučajnosti povezano sa počecima karijere Leonarda Di Kaprija. Krenimo samo od njegovog prvog uspešnog filma gde ga je Robert De Niro izabrao za ulogu između 400 kandidata. Bila je to uloga u filmu Dečakov život, u kom je glumio zajedno sa De Nirom. Upravo će stopama ovog glumca Leonardo krenuti desetak godina kasnije kada će stupiti u saradnju sa Skorsezeom sa kojim je i sam De Niro izgradio svoju karijeru. Samog Skorsezea Leonardo Di Kaprio označava kao svog omiljenog reditelja, a De Nirovu ulogu u filmu Taksista omiljenom rolom jednog glumca uz Džems Dinovo ostvarenje u filmu Istočno od raja.

Dakle, glavni izazov u karijeri Leonard Di Kaprija bio je i valjda još uvek jeste da ostavi za sobom svoj dečački izgled i dokaže da može da glumi ozbiljne uloge koje nimalo ne zavise od njegovog fizičkog izgleda. Vratimo li se ponovo na aktuelnu priču o njegovom tretmanu od strane ljudi koji dodeljuju Oskare, moramo se setiti da je Leonardo bio nominovan za Oskara još za sporednu ulogu u filmu Šta muči Gilberta Grejpa, dakle, pre Titanika i u jednoj ulozi zaostalog dečaka koja nije imala veze za lepotom i simpatičnošću njegovog bejbi-fejsa. Bila je to 1993-a godina, a Leonardo je bio sedmi najmlađi glumac nominovan za nagradu Akademije.

Uprkos svim predrasudama koje su postojale kod publike tokom proteklih decenija po pitanju Leonardove glume i izgleda, ne sumnjam da je njemu samom bilo najmanje stalo do svoje pojave i da je holivudska industrija bila ta koja je uvek u prvi plan isticala njegov izgled na uštrb njegove glume. Može se reći da je talenat ipak izašao kao pobednik. Danas se njegovo lice prilagođava ulogama koje glumi mnogo više nego što se njegove uloge prilagođavaju njegovom licu.

Na kraju krajeva, iako je prerano da se svode računi, četrdesetogodišji Di Kaprio ima za sobom impozantnu karijeru, za šta je najbolji dokaz saradnja sa vrhunskim rediteljima u čijim je filmovima briljirao: Stiven Spilberg, Ridli Skot, Baz Lurman puta dva, Skorseze puta pet, Klint Istvud, Sem Mendez, Kristofer Nolan, Džejms Kamerun, Vudi Alen, Deni Bojl, Kventin Tarantino.  Jednostavno, Leonardovo ime danas je sinonim za uspeh. Nije previše ironična opaska da on trenutno nema o čemu drugom da razmišlja osim o tome u kom će filmu glumiti i sa kojim će se modelom zabavljati.

























"Nemam veze s fenomenom Titanika i s tim što je moje lice postalo širom svijeta", komentarisao je Di Kaprio i dodao, "nikad više neću dosegnuti takvu popularnost, ali to i ne očekujem. To nije nešto što ću pokušavati postići." Jednom drugom prilikom, odgovarajući na pitanje o Skorsezeu i Oskaru, dao je izjavu koja se lako može odnositi i na njegov lični slučaj: „Martin je doprineo tako mnogo razvoju filma i on nije tip osobe koja će se uzbuđivati oko toga ako ne dobije Oskara, iako je na nivou sprdnje to što nije dobio nagradu Akademioje nakon svih ovih godina.“ (Ovo je bilo rečeno pre filma Dvostruka igra i konačnog Skorsezeovog trijumfa.)

Leonardo Di Kaprio danas je gotovo čuven po tome da ga je nemoguće zamisliti u prosečnoj ulozi. Bilo da igra pesnika homoseksualca, retardiranog dečaka, robovlasnika, kralja, detektiva, kriminalca, brokera ili ekscentričnog bogataša, on od svake od svojih uloga pravi neponovljiv podvig koji stvara utisak da  je svaka od tih uloga baš ona u kojoj se on može najbolje iskatzati – dok se ne pojavi sledeća i demantuje nas.

Zaista, Di Kaprio se nalazi na stupnju karijere kada se čini da za njega ništa nije nemoguće. Pored svih uspeha, kao da njegovo lice tek sada postaje lice muškarca i da najbolje tek dolazi. Hoće li mu očekivane uloge Vudro Vilsona i Sinatre doneti nagrade, videćemo. Ali, kao što je sam još davno rekao:“ Ja sam relativno mlad. Nagrade Akademije ne idu nužno za dobar rad. One su lep bonus i mnogo ljudi misli da je to neki vrh koji treba postići u svom radu. Ali niko to ne može da kontroliše. Proceniti šta će publika ili članovi Akademije misliti o vašem radu je unapred izgubljena bitka."


Slični tekstovi


Endi Kaufman - čovek na mesecu


Džejms Din


Glumci veći od Oskara









Post a Comment