Stranice

Mar 10, 2014

Mlada i lepa (2013)

Film Mlada i lepa francusko je ostvarenje iz 2013. godine, deo takmičarskog programa festivala u Kanu i jedan od filmova prikazanih na ovogodišnem Festu. Koliko god da je tematika filma u senci mnogo očekivanije Nimfomanke,  Mlada i lepa je film koji u svakom slučaju ne treba da bude ni u čijoj senci i kome treba prići sa svom ozbiljnošću, bez zanemarivanja njegovog kvaliteta i provokativnosti. Ovo je jedan od filmova koji narušavaju našu veštački izgrađenu predstavu podnošljive stvarnosti i ostavljaju nas sa teškim zadatkom da je ponovo izgradimo.




Film prati godinu dana u odrastanju jedne devojke, zaista mlade i zaista lepe Izabel. Ona provodi leto na jugu Francuske sa svojom porodicom, mlađim bratom kome poverava sve svoje seksualne fantazije i tajne, majkom koju posmatra sa dozom nepoverenja i očuhom, prilično indiferentnim i bezazlenim čovekom koji ni kriv ni dužan izvlači deblji kraj u čitavoj priči. Tu, kraj mora, Izabel gubi nevinost sa svojim vršnjakom, nemačkim turistom koji joj uistnu ne znači mnogo, ili gotovo ništa. Tu, ona puni i sedamnaest godina.

Seksualnost u adolescenciji jedne devojke jeste tema ovog filma koji ubrzo dobija neočekivani obrt. Izabel postaje prostitutka koja zadovojava znatno starije muškarce, ispunjava sve njihove seksualne fantazije, posmatra vršnjake u školi sa visine, a u kući još uvek igra ulogu uzorne devojčice. Zaplet je ovde već dostigao svoj vrhunac, a neki oblik novog razbuktavanja radnje dolazi kada socijalni radnici upozore njenu majku na nelegalnu i neprimerenu sklonost njene ćerke.

Film je snimljen zaista dobro, bez ičega suvišnog, bez zastoja i artističih zastranjivanja, sa prigodnom dozom dinamike. Scene seksa prikazane su beskompromisno i gledaocu je i fizički loše da posmatra tako divno mlado telo u rukama pokvarenih, debelih ili osedelih korisnika njenih usluga. Ali, ono što ga još više pogađa jeste njena ravnodušnost u svemu tome. Jer, svi smo mi navikli da se takve stvari dešavaju sa devojkama koje su u Zapadnu Evropu stigle kao belo roblje, sa sirotinjom koja se time izdržava ili sa narkomankama koje prodaju svoje telo da bi kupile supstance na koje su navukle svoj organizam. Sa Izabel je drugačije; ona svoje usluge naplaćuje skupo, ali novac ne troši niti ga čuva za neku posebnu namenu. Ona to ne radi zato što voli. Takođe, ne deluje ni da previše uživa u samom seksu. Uživanje, ako ga ima, nalazi se u njenom autodestruktivnom nagonu da se izloži poniženju i gledalac je tako stavljen u situaciju da se bori sa mnogo pitanja koja se iznova i iznova obnavljaju bez pravog odgovora.



Sa jedne strane, kao što i sam reditelj kaže, adolescencija je preterano idealizovano doba života i jedna od stvari na koje film ukazuje upavo su njene mračne strane, nesigurnost i bezrazložni bunt prelaznih godina u sazrevanju. Sa druge strane, nameće se i ideja da je seksualnost, naročito ženska i naročto ona u dobu adolescencije, u patrijarhalnom društvu predugo bila identifikovana kao nešto zabranjeno i zlo. Posmatrajući stvari iz tog ugla dolazimo do pretpostavke da Izabela identifikuje seksualno zadovoljstvo i zgražavanje na jednom nivou na kom se stvari otimaju kontroli i izvrću tako da ona počinje da doživljava zadovoljstvo utoliko više ukoliko su situacije kojima se izlaže dostojnije zgražavanje. Da li je to neki njen vid „buntovništa bez razloga“ ili specifičan patološki vid ženske seksualnosti, ostaje da se nagađa kroz ostatak filma koji ipak od svega najviše provocira tim odsustvom konačnih odgovora i objašnjenja.



Film Mlada i lepa prikazuje nam devojku iz, ako ne normalne, onda bar prosečne evropske porodice koja ima sve što joj treba, i koja bi po nekoj logici stvari trebalo da krene „normalnim“, „pravim“, „zdravim“ putem. Ona to ne čini. Njeno ponašanje je devijantno i ona time ruši poredak stvari u glavama gledalaca. Ako ona odstupa od logike, onda svako može odstupiti od logike. (Mnogo bi lakše bilo prihvatiti njeno ponašanje kada bi imala neki vid psihičih problema, bilazlostavljana ili slično.) Sistem za koji se veruje da funkcioniše doveden je u pitanje, a time i sve što mislimo da znamo o svetu, čoveku, dobru, ljubavi i o uzvišenom i niskom. Kada se ovako uzdrma poredak u koji verujemo, onda smo prinuđeni da pronađemo uzroke izopačenog ponašanja da bismo ga okarakterisali kao izuzetak i ponovo mogli da uspostavimo poremeći poredak. Upravo je u tome provokativnost ovog filma – što su nam ti uzroci uskraćeni, što osećaj uzdrmanosti iz filma moramo poneti sa sobom u život i po završetku odjavne špice.


Slični tekstovi


Post a Comment