Stranice

Nov 10, 2013

Carstvo poroka (Boardwalk Empire)

Prohibicija u SAD- svakako nije donela ono što je bila njena namena da donese. Alkohol se točio ništa manje nego ranije, poroka i nemorala bilo je onoliko koliko jednostavno mora da ih bude na svetu da bi on funkcionisao u svom prirodnom ritmu, u crkvu se i dalje išlo mahom samo nedeljom. Ali zabrana alkohola ipak je ostavila svoj trag u istoriji – stvorila je ljude koji su znali kako da je prekrše i na tome dobro zarade, ili, kako ih danas pamtimo, gangstere.

Gangsteri su tema i serije Carstvo poroka (Boardwalk empire) koja se polako ali sigurno smešta na liste najboljih stvari ikada snimljenih za male ekrane. Serija se delimično temelji na knjizi »Boardwalk Empire: The Birth, High Times and Corruption of Atlantic City« Nelsona Johnsona.   Radnja se odigrava pre svega u Atlantik sitiju, poznatom kao „svetsko igralište“ u to vreme, gradu poroka i dobrog provoda gde je sve moguće i gde se za malo novca ostvaruju svi snovi. Veče pred početak prohibicije održava se ceremonija zakopavanja velike boce viskija a njen početak proslavlja se uz obilno točenje alkohola. Toliko o tome.

Za razliku od mnogih popularnih tv serija Boardwalk Empire se odlikuje izvanrednom glumom i radnjom koja prirodno i logično teče, bez potrebe da se šabloni ponavljaju i da se izazivaju nemotivisani obrti kako bi se sakupio materijal za još jedan serijal. Serija je delo Emijem nagrađenog Terensa Vintersa (za Porodicu Soprano) i Martina Skorsezea koji, pored produkcije, potpisuje i režiju pilot epizode. Samim tim što je snimio prvu epizodu Skorseze je stvorio atmosferu u kojoj će se odigrati čitava serija. Na taj način njegov trag se oseća i u svim kasnijim epizodama – on daje prvobitni impuls za kasnije kretanje i tako ono ostaje u njegovom stilu.

Genijalni Stiv Bušemi tumači glavnog lika serije, blagajnika Atlantik Sitija Nakija Tompsona, korumpiranog političara, prikrivenog kriminalca i glavnog krijumčara alkohola u vreme prohibicije. Beskrupulozan i nemilosrdan, Tompson uspeva da bude ugledni građanin, viteškim ordenom nagrađeni pripadnik katoličke crkve ali i gangster od koga zaziru likovi poput Rotštajna, Lućijana i Kaponea. Lik je rađen po uzoru na istorijskog Enoha Džonsona, republikanskog političara koji je od Atlantik Sitija stvorio dekadentnu oazu u vreme prohibicije ali se odstupilo od imena i doslovnih istorijskih podataka kako bi se izbegla predvidljivost  i dokumentarnost radnje i stvorio se prostor za više imaginacije. 

Uz Nakiija Tompsona stoji i Džimi Darmodi kao nosilac prva dva serijala, povratnik iz Velikog rata i predstavnik onih ljudi koji su u njemu izgubili sve ideale, koji više ne veruju ni u šta a imaju hrabrosti za sve. (Njegov lik, u više nego dobrom tumačenju Majkla Pita, donosi nam deo iste one atmosfere koja provejava u delima Hemingveja i Crnjanskog, dvojice pisaca koji su i sami bili učesnici Prvog svetskog rata).

Može se reći da se sa osnovom moglo sumnjati da posle filmova Skorsezea, Kopole i De Palme može bilo šta zanimljivo da se snimi na temu mafijaških porodica. Međutim, skepsa se ipak ispostavlja kao neopravdana i to pre svega zbog toga što se  ova tematika obrađuje u mediju tv-serijala koji daje mnogo više prostora od jednog filma ili čak filma u nastavcima.  Ne postoji vremensko ograničenje za prikazivanje radnje i ima mnogo više prostora za obradu lika kao i za smenjivanje i dodavanje novih likova.


Upravo o ovome govorio je i sam Skorseze kada je objašnjavao zbog čega se sa Carstvom poroka vratio televiziji. On ističe kako se u poslednjih deset godina na kablovskim tv-kanalima dešava upravo ono što su se filmski stvaraoci nadali da će se desiti još 60-ih sa filmovima koji su bili snimani za televiziju. Još tada su se svi nadali da će se stvoriti forma filmske umetnosti koja će omogućiti više slobode pre svega kroz veći prostor za stvaranje likova i priča ali se to desilo tek sada.

Proverena imena koja stoje iza produkcije serije išla su pravim putem odlučivši da se komercijalni uspeh ostvari preko suvog kvaliteta što je možda poderazumevalo veći rizik ali je donelo i veći uspeh serijalu koji bi po najnovijim najavama trebalo da ima šest sezona. Veliki budžet i imena poput Skorsezea, Vintera i Van Petena pomogla su stvaranju još jednog remek dela i potvrdila da nije neosnovana tvrdnja da živimo u drugom zlatnom dobu televizije, stanju koje je dodatno olakšano i sve traljavijim holivudskim blokbasterima koji se guše u senzacionalnim efektima i manjku originalnih ideja.

Na kraju, zanimljivo bi bilo citirati kako scenarista Terens Vinter opisuje svoje impresije tokom proučavanja perioda u kom se radnja serije odigrava: „Postoji određena vrsta ljudi koju privlači gangsterski svet, i to su uglavnom mladi momci koji su skloni nasilju i preuzimanju rizika, koji vole da brzo zarade gomilu novca i nose drečava odela. To je isto oduvek, sve do današnjih dana. Mnogobrojne paralele koje postoje između dvadesetih i našeg vremena su evidentne. Što sam više istraživao i kako je scenario napredovao govorio sam sebi sve češće: Čoveče, ništa se nije promenilo.“

Post a Comment