Prošlo je već više od pola veka kako se prvi sinl grupe „The
Beatles“ začuo sa radija. Bio je to početak jedne priče koja još uvek nije
došla do svog kraja, iako grupa ne postoji već više od četrdeset godina. Pesma
„Love me do“ nije tog dana učinila ništa spektakularno – bila je samo jedna u
nizu drugih, možda i boljih, koje su se zaorile sa stanice britanskog radija.
Ali istorija je počela iako niko nije mogao ni da sluti gde će sve to odvesti
ovaj bend, popularnu muziku i globalnu kulturu.
Uspeh nije Bitlsima došao preko
noći kao što nikada i ne dolazi. Pet godina ranije prva postava benda se
okupila i krenula da stvara. Tokom tog vremena menjao se sastav benda, menjali
su se producenti i menadžeri, sve dok se nije došlo do savršene kombinacije.
Bitlsi su svirali, pokušavali, nametali se i bivali odbijani sve do te ’62-e.
Ispostavilo se da je šestorka sačinjena od Lenona, Mekartnija, Harisona, Ringa
Stara, producenta Džordža Martina i menadžera Brajana Epštajna bila ona prava
ekipa koja će uzdrmati društvo, kulturu i tradiciju viče nego bilo ko ranije.
Danas svako zaintertesovan za
muziku ima stav o tome jesu li ili nisu Bitlsi najbolji bend svih vremena i ovo
pitanje će zauvek ostati bez odgovora. Nikakav autoritet ne može prosuđivati o
stvarima kvaliteta i ukusa koliko god se neki trudili. Ono što jeste izvesno je
to da su Bitlsi najuticajniji muzički bend kada se govori o kulturi generalno.
Svet jednostavno nakon njihove pojave nije ostao isti.
Teorije o tome u čemu je tajna
uspeha Bitlsa su brojne kao i ozbiljni radovi na tu temu od strane stručnjaka
iz oblasti kulturologije, sociologije, muzike... Kreće se od toga da su oni
prvi bend koji je sam pisao svoje pesme, da su prvi britanski muzičari koji su
se probili na američku scenu do priče o njihovoj velikoj energiji, entuzijazmu
i činjenici da su imali autentičan modni stil. Ali bilo je u tom trenutku mnogo
bendova koji su posedovali sve ove kvalitete i biti dobar muzičar sa svojim
stilom svakako nije dovoljno. Ono što je Bitlse izdvojilo iz mase drugih možda
je, ma kako zaslužena bila, sreća, a ona se pre svega treba tražiti u njihovom
susretu sa Brajanom Epštajnom, menadžerom benda, čuvenim petim Bitlsom.
Uz neophodno muzičko umeće
fizički nastup je bio jedna od ključnih stvari u stvaranju popularnosti u
vremenu kada su televizijski prijemnici postali sve češća pojava u zapadnom
svetu. A Bitlsi su i to imali. Bili su grupa privlačnih mladih ljudi, elegantno
odevenih sa neobičnim frizurama. U tom trenutku, američki mediji bili su
ubeđeni da kosa kod muškaraca ne može tako mnogo da izraste i tvrdili su da
„bube“ nose perike. Kako god, masa je počela da ih oponaša, a ta masa momaka i
devojaka bila je privučena i njihovim buntovnim stavom u odnosu na način života
koji je negovala generacija njihovih roditelja. Kult je počeo da se rađa.
Kult je nezaobilazan termin kada
govorimo o najvećim ličnostima u muzičkoj industriji poput Elvisa, Abe, Majkla
Džeksona i drugih. I Bitlsa, naravno. Za veoma kratko vreme Bitlsi su postali
modni trend a taj trend je imao i svoje ime – Bitlmanija. Ova „bolest“
zahvatila je najpre mlađu a veoma brzo i stariju populaciju, koja, ipak, nije
to tako histerično manifestovala. Kao modni trend uticali su i na ljude koji ih
nisu voleli niti slušali, a na njihove slike i ploče nailazilo se svuda.
Međutim, moda je stvar kratkog veka i Bitlmanija se okončala tokom 1967.godine.
Bitlsi su, uprkos tome, nastavili da traju, menjali se, razvijali i bili ništa
manje popularni. I tako sve do raspada benda. A onda je usledila Lenonova smrt,
smrt mladog idola i heroja i time je kult Bitlsa dobio još čvršće temelje.
Raspad Bitlsa došao je
neočekivano za njihove fanove. Ostalo im je samo da se nadaju kako to nije
definitivni kraj i da iščekuju ponovno ujedinjenje. Međutim, Lenonovim
ubistvom, njegovom mučeničkom smrću, stavljena je tačka na uzaludne nade. Sa
druge strane, kult je u tom trenutku definitivno utvđen i Bitlsi su i posthumno
nastavili da vrše svoj uticaj.
Logično, uticaj Bitlsa bio je
najjači tokom njihove aktivne karijere i naročito tokom bitlmanije. U tom
trenutku oni su bili idoli mladih i svojevrsni pobunjenici protiv prihvaćenog
modela življenja starijih generacija. Pobunjeništvo se ogledalo i u njihovom
izgledu i na tom planu oni su izvršili presudan uticaj na mušku modu. Njihovo
odevanje i njihove frizure bile su odbojne starijim generacijama ali su odlično
išle uz glasne zvukove rock’n’roll-a,
ekscentrično ponašanje, status zvezda.
Bitlsi su možda i najviše učinili
za nešto što bismo mogli nazvati porastom osećaja jedinstva i jačanja
razumevanja i ljubavi u odnosu na one udaljenije i ozloglašene delove
čovečanstva tokom šezdesetih. Pokazatelj toga je podatak da je u tom periodu u
Sovjetskom Savezu bilo ne na hiljade ili stotine hiljada, već miliona ljudi
koje je zahvatila bitlmanija i koji su od strane vlasti bili smatrani unutrašnjim
emigrantima. Bitlsi su učinili da ljudi shvate jednu stvar: „bili vi komunisti,
kapitalisti, crni, beli ili žuti, pre svega svi ste ljudi i svi ste braća“.
Šezdesete su bile godine kada u
Sjedinjenim Američkim Državama nastaje hipi pokret a Bitlsi su ti koji su ga
proširili i u Evropi i učinili ga modelom ponašanja mlade generacije širom
sveta. To je neizostavno uključivalo i zagovaranje raznih vidova političkog
aktivizma, protivljenje ratu u Vijetnamu, izlete u misticizam i
eksperimentisanje sa drogama. Ko god bi danas želeo da rekonstruše duh
šezdesetih mogao bi to najlakše da učini slušanjem muzike koju su u to vreme
stvarali Bitlsi.
Ukoliko posmatramo samo muzičke
bendove koji su obeležili modernu kulturu, Bitlsi su u tom slučaju jedini koje ne
biste mogli isključili iz istorije i tvrditi da bi ona ostala ista. Ne možete
ih zaobići ukoliko želite da imate ispravan uvid u popularnu muziku, noviju
britansku istoriju i sliku današnjeg sveta u celini. Doprinos koji je Britanija
dala umetnosti i kulturi preko Bitlsa može se meriti sa onim koji je dala
preko Šekspirovih dela.
No comments:
Post a Comment