Stranice

Nov 12, 2013

Pola veka Bitlsa

Prošlo je već više od pola veka kako se prvi sinl grupe „The Beatles“ začuo sa radija. Bio je to početak jedne priče koja još uvek nije došla do svog kraja, iako grupa ne postoji već više od četrdeset godina. Pesma „Love me do“ nije tog dana učinila ništa spektakularno – bila je samo jedna u nizu drugih, možda i boljih, koje su se zaorile sa stanice britanskog radija. Ali istorija je počela iako niko nije mogao ni da sluti gde će sve to odvesti ovaj bend, popularnu muziku i globalnu kulturu.


Uspeh nije Bitlsima došao preko noći kao što nikada i ne dolazi. Pet godina ranije prva postava benda se okupila i krenula da stvara. Tokom tog vremena menjao se sastav benda, menjali su se producenti i menadžeri, sve dok se nije došlo do savršene kombinacije. Bitlsi su svirali, pokušavali, nametali se i bivali odbijani sve do te ’62-e. Ispostavilo se da je šestorka sačinjena od Lenona, Mekartnija, Harisona, Ringa Stara, producenta Džordža Martina i menadžera Brajana Epštajna bila ona prava ekipa koja će uzdrmati društvo, kulturu i tradiciju viče nego bilo ko ranije.

Danas svako zaintertesovan za muziku ima stav o tome jesu li ili nisu Bitlsi najbolji bend svih vremena i ovo pitanje će zauvek ostati bez odgovora. Nikakav autoritet ne može prosuđivati o stvarima kvaliteta i ukusa koliko god se neki trudili. Ono što jeste izvesno je to da su Bitlsi najuticajniji muzički bend kada se govori o kulturi generalno. Svet jednostavno nakon njihove pojave nije ostao isti.


Teorije o tome u čemu je tajna uspeha Bitlsa su brojne kao i ozbiljni radovi na tu temu od strane stručnjaka iz oblasti kulturologije, sociologije, muzike... Kreće se od toga da su oni prvi bend koji je sam pisao svoje pesme, da su prvi britanski muzičari koji su se probili na američku scenu do priče o njihovoj velikoj energiji, entuzijazmu i činjenici da su imali autentičan modni stil. Ali bilo je u tom trenutku mnogo bendova koji su posedovali sve ove kvalitete i biti dobar muzičar sa svojim stilom svakako nije dovoljno. Ono što je Bitlse izdvojilo iz mase drugih možda je, ma kako zaslužena bila, sreća, a ona se pre svega treba tražiti u njihovom susretu sa Brajanom Epštajnom, menadžerom benda, čuvenim petim Bitlsom.

Uz neophodno muzičko umeće fizički nastup je bio jedna od ključnih stvari u stvaranju popularnosti u vremenu kada su televizijski prijemnici postali sve češća pojava u zapadnom svetu. A Bitlsi su i to imali. Bili su grupa privlačnih mladih ljudi, elegantno odevenih sa neobičnim frizurama. U tom trenutku, američki mediji bili su ubeđeni da kosa kod muškaraca ne može tako mnogo da izraste i tvrdili su da „bube“ nose perike. Kako god, masa je počela da ih oponaša, a ta masa momaka i devojaka bila je privučena i njihovim buntovnim stavom u odnosu na način života koji je negovala generacija njihovih roditelja. Kult je počeo da se rađa.

Kult je nezaobilazan termin kada govorimo o najvećim ličnostima u muzičkoj industriji poput Elvisa, Abe, Majkla Džeksona i drugih. I Bitlsa, naravno. Za veoma kratko vreme Bitlsi su postali modni trend a taj trend je imao i svoje ime – Bitlmanija. Ova „bolest“ zahvatila je najpre mlađu a veoma brzo i stariju populaciju, koja, ipak, nije to tako histerično manifestovala. Kao modni trend uticali su i na ljude koji ih nisu voleli niti slušali, a na njihove slike i ploče nailazilo se svuda. Međutim, moda je stvar kratkog veka i Bitlmanija se okončala tokom 1967.godine. Bitlsi su, uprkos tome, nastavili da traju, menjali se, razvijali i bili ništa manje popularni. I tako sve do raspada benda. A onda je usledila Lenonova smrt, smrt mladog idola i heroja i time je kult Bitlsa dobio još čvršće temelje.


Raspad Bitlsa došao je neočekivano za njihove fanove. Ostalo im je samo da se nadaju kako to nije definitivni kraj i da iščekuju ponovno ujedinjenje. Međutim, Lenonovim ubistvom, njegovom mučeničkom smrću, stavljena je tačka na uzaludne nade. Sa druge strane, kult je u tom trenutku definitivno utvđen i Bitlsi su i posthumno nastavili da vrše svoj uticaj.

Logično, uticaj Bitlsa bio je najjači tokom njihove aktivne karijere i naročito tokom bitlmanije. U tom trenutku oni su bili idoli mladih i svojevrsni pobunjenici protiv prihvaćenog modela življenja starijih generacija. Pobunjeništvo se ogledalo i u njihovom izgledu i na tom planu oni su izvršili presudan uticaj na mušku modu. Njihovo odevanje i njihove frizure bile su odbojne starijim generacijama ali su odlično išle uz glasne zvukove rock’n’roll-a, ekscentrično ponašanje, status zvezda.

Bitlsi su možda i najviše učinili za nešto što bismo mogli nazvati porastom osećaja jedinstva i jačanja razumevanja i ljubavi u odnosu na one udaljenije i ozloglašene delove čovečanstva tokom šezdesetih. Pokazatelj toga je podatak da je u tom periodu u Sovjetskom Savezu bilo ne na hiljade ili stotine hiljada, već miliona ljudi koje je zahvatila bitlmanija i koji su od strane vlasti bili smatrani unutrašnjim emigrantima. Bitlsi su učinili da ljudi shvate jednu stvar: „bili vi komunisti, kapitalisti, crni, beli ili žuti, pre svega svi ste ljudi i svi ste braća“.


Šezdesete su bile godine kada u Sjedinjenim Američkim Državama nastaje hipi pokret a Bitlsi su ti koji su ga proširili i u Evropi i učinili ga modelom ponašanja mlade generacije širom sveta. To je neizostavno uključivalo i zagovaranje raznih vidova političkog aktivizma, protivljenje ratu u Vijetnamu, izlete u misticizam i eksperimentisanje sa drogama. Ko god bi danas želeo da rekonstruše duh šezdesetih mogao bi to najlakše da učini slušanjem muzike koju su u to vreme stvarali Bitlsi.

Ukoliko posmatramo samo muzičke bendove koji su obeležili modernu kulturu, Bitlsi su u tom slučaju jedini koje ne biste mogli isključili iz istorije i tvrditi da bi ona ostala ista. Ne možete ih zaobići ukoliko želite da imate ispravan uvid u popularnu muziku, noviju britansku istoriju i sliku današnjeg sveta u celini. Doprinos koji je Britanija dala umetnosti i kulturi preko Bitlsa može se meriti sa onim koji je dala preko Šekspirovih dela.


Slični tekstovi








Post a Comment