Buntovnik sa razlogom

Sa samo tri snimljena filma postao je rok star pre definisanja tog pojma, ikona mladih, simbol pobune i filozofije „živi brzo, umri mlad i budi lep leš“. Po nekim biografima, Džejms Din je bio toliko bitan i nužan da bi ga ljudi morali izmisliti da se nije pojavio u toj prvoj polovini pedesetih godina. 

Interesantno je da je srednje ime Džejmsa Dina bilo Bajron i, bilo da verujemo u slučajnosti ili ne,kao da se u njega slio delić duha velikog engleskog pesnika koji je živeo neobuzdano i rizično, važeći za najvećeg buntovnika koga je Britanija do tada videla, čoveka koji je eksperimentisao sa životom i uvek više voleo situacije koje ulivaju život u pluća nego udobnost utabanih staza kojima svi idu.

Džejms Bajron Din rođen je 1931. godine i, pošto mu u ranoj mladosti umire majka, otac ga šalje da živi kod tetke, smatrajući to boljim izborom za njegovo vaspitanje. Ovo je prvi šok za mladog glumca koji će kasnije postati slavan po ulogama neadaptiranih mladića koje niko ne razume.  U srednjoj školi Din već ima ozbiljnih problema sa kratkovidošću i nosi naočare sa debelim staklima, ali je ipak zvezda u društvu, zahvaljujuću činjenici da je predvodnik školskog košarkaškog tima i vlasnik državnog juniorskog rekorda u skoku u vis sa motkom. Po završetku školovanja Din se seli u Kaliforniju gde najpre upisuje prava, a zatim glumu i živi turbulento sa ocem i maćehom. Po nagovoru prijatelja ubrzo napušta studije i prelazi u Njujork da bi se ozbiljnije posvetio glumi.

U Njujorku radi na parkingu televizijskog studija CBS-a, a prvu ulogu dobija u reklami za Pepsi.  Nakon smucanja kao sporedni lik u raznoraznim predstavama i tv-emisijama, konačno dobija svoju prvu brodvejsku ulogu u predstavi See the Jaguar, dok ga uloga u predstavi The Immoralist konačno čini slavnim i otvara vrata njegovoj glumačkoj karijeri.

Imoralist otvara Dinu vrata Holivuda i te, 1954.godine, počinje njegova jednogodišnja filmska karijera tokom koje će snimiti svega tri filma. Prvi od njih je film čuvenog Elije Kazana, Istočno od raja, a zatim stižu i ostala dva, Buntovnik bez razloga i Džin. Po završetku snimanja prvog filma Din, strasni ljubitelj automobila, kupuje svoj prvi Porsche 356 Speedster i osvaja nagrade na auto trkama. Učestvovanje na trkama mu biva zabranjeno ugovorom tokom snimanja filma Džin, ali, nekoliko dana po njegovom završetku, Džejms Din ponovo seda u auto, ovoga puta novi Porsche 550 Spyders, koji naziva „mala bitanga“. U svojoj dvadeset četvrtoj godini, na početku svoje blistave karijere, vozeći 120 na sat, Džejms Din se sudara sa drugim automobilom i gine na licu mesta. Nije dočekao premijere svoja dva od tri filma, a za oba je posthumno bio nominovan za Oskara. 

Din kao glumac

Status ikone je, tvrde neki, Džejms Din dobio iz pogrešnih razloga. Potpuno pogrešno, po njima, on je identifikovan sa likom buntovnog i neobuzdanog adolescenta koji  živi brzo, umire mlad i pljuje po autoritetima. Zapravo, Džejms Din je bio talentovan i ambiciozan glumac koji je često bio sebičan i nepravedan prema drugima u svojoj gladi za slavom, a ikona bi trebalo da bude pre svega zbog svoje moćne i revolucionarne glume.

Gledanje Dinovih filmova danas omogućava nam da zavirimo u suštinu njegovog talenta. Džejms Din je prvi uveo improvizaciju na film, iako tada niko nije znao da se to tako zove, već su svi bili samo oduševljeni realističnošću glume. Delovalo je da Din izgovara replike koje mu u toku samog razgovora padaju na pamet i to je bilo tako u suprotnosti sa deklamatorskim stilom glume kakav je bio uobičajen u Holivudu tog vremena. Tadašnje najveće zvezde, Klark Gejbl, Džon Vejn, Kirk Daglas bili su ukrućene muške figure koje govore jasno i dostojanstveno i nikom od njih nije se dopadao inovatorski stil Džejmsa Dina, pun grimasa i nesputanih izliva emocija i suza. Svaka od njegovih uloga ponaosob bila je jasno dočaravanje lika koji je bio inkubator najvećih problema američkog društva tog vremena. 

 Seksualno opredeljenje

Retko koja holivudska zvezda je uspela da veliku popularnost ne plati urušavanjem svoje privatnosti i ispredanju priča koje je nemoguće u potpunosti potvrditi ili opovrgnuti. Što se Džejms Dina tiče, najinteresantnije pitanje je uvek bila njegova seksualnost i ona je i dan danas predmet rasprava i nagađanja.

Naime, još u vreme dok je bio živ, a naročito nakon smrti i sticanja mitskog statusa, povela se pomama za otkrivanjem detalja o prirodi njegovih odnosa sa muškarcima, koji dovode do zaključaka o glumčevoj biseksualnosti. Mnoge od tih priča dobile su u potpunosti zlonameran ton, pa su zli jezici tvrdili da je Din čitavu svoju karijeru izgradio preko kreveta. Navodi se da je prvu ulogu na filmu Džejms Din dobio kod Elije Kazana, otvorenog homoseksualca, da je na holivudske žurke uvek dolazio sa starijim uticajnim ljudima iz sveta filma od kojih su mnogi bili homoseksualci, a njegov cimer, Bil Blast, tvrdio je posle Dinove smrti da je od njega naučio kako da preko kauča dođe do uloga.

Po jednoj od teorija, Džejms Din je još kao dečak bio žrtva pedofilije, pa je njegov prvi seksualni odnos bio sa sveštenikom koji je bio i neka vrsta njegovog tutora. U toj verziji priče, Din je bio ne samo homoseksualac već i mazohista koji je uživao u tome da mu muškarci gase opuške cigareta po grudima. Poznato je da je bio opčinjen Marlonom Brandom, koji je sam priznao da je u mladosti eksperimentisao u seksu sa oba pola.

Sa druge strane, pominju se njegove veze sa najvećim glumicama tog vremena, Merilin Monro, Natali Vud, Elizabet Tejlor. Po mnogima, one su bile samo fasada, jer moćnici Holivudi nisu smeli da dozvole da se otkrije prava priroda njegove seksualnosti. Ipak, najpoznatija je njegova veza sa italijanskom glumicom Anom Marijom Pjeranđeli, koja je i sama umrla mlada od prevelieke doze lekova. Njihova veza prekinuta je pod pritiskom njenih roditelja, izrazitih katolika kojima se nije dopadao Dinov životni stil. Neki tvrde da je Din skriven u žbunju ispred crkve posmatrao njeno venčanje. Dva dana posle njega poginuo je u saobraćajnoj nesreći izazvanoj prebrzom vožnjom. Ostaje pitanje da li je Džejms Din više voleo da živi brzo ili da umre mlad, iz jednog ili drugog razloga. 

Din kao kulturna ikona

Hemfri Bogart je, komentarišući masovnu histeriju oko lika Džejmsa Dina, jednom prilikom izjavio:“ Din je umro u pravo vreme. Iza sebe je ostavio legendu. Da je poživeo, nikada ne bi postigao takav publicitet.“

Ovo je u velikoj meri tačno i ne važi samo za slavu Džejmsa Dina već i mnogih ikona pop kulture, Lenona, Morisona, Kobejna, Hendriksa, Hit Ledžera... Rana smrt, u jeku slave, sprečava da zvezda ostari i pobledi, urezuje se u sećanje sjajnija nego što je bila i ostavlja pitanje o tome koliko je još dugo mogla da sija, i koliko jako. Tako se dolazi do idealizacije i tako se stvara kult.

Ali, nije sve u tome. Ima mnogo faktora koji određuju zašto je baš Džejms Din, a ne neko drugi, postao ikona. Nezavisno od njegove seksualne orijentacije, Džejms Din je bio prvi muškarac čijem su se izgledu jednako divili i muškarci i žene. Njegov napregnuti pogled, posledica kratkovidosti, imao je u sebi dozu misterije. Glumio je svega tri filmska lika i teško je reći koji je od koga autentičniji i po sebi privlačniji. A tek kada se sve to začini Dinovom uverljivom glumom. Na kraju, kao da je svaki put glumio sebe, tj. kao da nikada nije ni glumio već puštao ventile svoje duše da iz nje šikljaju  njegove privatne emocije, strasti i suze.

Ubrzo nakon njegove smrti horde mladih ljudi počele su se identifikovati sa njim i devizom: „Živi brzo i umri mlad“ koju sam Din nikada nije izgovorio. Postao je simbol mladalačkog odbijanja da se prihvate autoriteti, oholosti i esteticizma. Bio je toliko popularan i uticajan da su ga neki političari direktno krivili za omladinske pobune u Americi i raspadenje starih porodičnih vrednosti

Džejms Din je sahranjen na Park groblju u Ferimontu, a 1977. godine nekoliko stotina metara od mesta gde je poginuo u Šolamu, podignut mu je spomenik koji je u više navrata bio ukraden. Žene su dolazile i ostavljale otiske karmina sa svojih usana na nove koji su se u zameni klesali još dok su bili u izradi. Buntovnik u sukobu sa sistemom, sa osmehom koji je istovremeno bio i zavodnički i ciničan, sa zalizanom kosom i sportskom kožnom jaknom preko ramena otelotvorio je ideale mladih i bio katalizator promena koje su svakako morale da se dese. Zbog toga je sasvim na mestu tvrdnja da je Džejms Din bio istorijski nužna figura koju bi ljudi morali izmisliti da nije postojala.

O njegovom uticaju na potonju pop kulturu suvišno je trošiti reči. Pomenimo samo da je Lenon izjavio da se Bitlsi nikada ne bi dogodili da nije bilo Džejmsa Dina, da je, po njihovom sopstvenom priznanju, imao presudan uticaj na Elvisa Prislija, Bob Dilana, Moriseja,  grupu The Clash, a ako pogledamo glumačke zvezde posle njega, možemo samo primetiti da je svaki „holivudski frajer“  usvajao model ponašanja, tajanstvene poglede i grimase koje je Din uspostavio sasvim prirodno kao šablon, počev od Vorena Bitija, preko Al Paćina, Džoni Depa, Bred Pita, pa do danas popularnih Rajana Goslinga i Džejmsa Franka.

Pročitajte još: 

Glumci veći od Oskara 

Pola veka Bitlsa