Skriveno - psihološki triler sa dubljom pričom

Film Skriveno Mihaela Hanekea bio je zvezda Berlinskog festivala pre devet godina na kom je osvojio čak šest nagrada. Ni danas, posle skoro čitave decenije, ovaj film nije zaboravljen  i jednako je intrigantan kao i u godini svog nastanka. Tokom tog vremena stekao je status kultnog ostvarenja koje i dan danas poziva na nova i originalna tumačenja.

Priča filma odigrava se u Parizu, a zaplet počinje kada dobrostojećoj visokoobrazovanoj  porodici na kućnu adresu stigne kaseta koja prikazuje dešavanja ispred njihove kuće tokom trajanja snimka. Međutim, na snimku se ništa ne dešava, nema ubistva, nema kidnapovanja, nema ljubavnika ni ljubavnice. Prvo se pomišlja na dečiju šalu i Žorž i Ana (imena supružnika u svim Hanekeovim filmovima) pokušavaju da preko svega pređu. Ipak, stižu nove kasete, koje prikazuju iste scene, bez poruke, ali umotane u jedan dečiji crtež koji uznemirava Žorža. Od tog trenutka on počinje da shvata ko bi mogao da bude tajni pošiljalac i kreće da istražuje.

Ta potraga se odvija na dva plana; sa jedne strane Žorž traži svog prijatelja iz detinjstva, alžirskog porekla, po Parizu. Sa druge, on traga po sebi i svojim sećanjima i evocira svojih nečasne postupke u najranijim godinama života. Ispostavlja se da bi Alžirac, Mažid, imao razloga da se sveti Žoržu jer mu je on na neki način uništio život – svojim dečačkim pakostima sprečio je da ga njegovi roditelji usvoje i tako je lišio Mažida povlastica koje je sam imao u životu.

Žorž je prikazan donekle kao materijalista, ali pre svega kao nadobudni predstavnik evropske više srednje klase, obrazovan i uspešan građanin koji odiše stavom da zaslužuje sve privilegije koje u životu uživa, a koje je ponajviše stekao povlašćenim položajem dobijenim samim činom rođenja u imućnoj porodici. On je jedan od onih koji se kroz život kreću sa snažnim vetrom u leđa.

Nasuprot njemu je Mažid. Dolazi iz alžirske porodice, izgubio je roditelje u detinjstvu  i kroz život se kretao protiv svih vetrova. Žoržovi roditelji su hteli da ga usvoje, ali su Žoržove spletke dovele da do toga ne dođe. Ovo je koren njihovog sukoba. Mažid je gnevan na Žorža jer on pripada onima kojima je život u startu mnogo lakši i jer ga je on sam sprečio u tome da i njemu bude takav. Žorž mrzi Mažida kao nešto što nas poseća na nepravdu koju smo počinili, a na kojoj počiva naša sadašnja sreća.

Ovo je prostor kada se višeslojna priča filma Skriveno diže sa ličnog na politički nivo. Mažidovi roditelji su stradali tokom alžirskog rata za nezavisnost od Francuske, mučki su ubijeni od strane francuske policije tokom protesta. Donekle, želja Žoržove porodice da ga usvoji je i želja da se smiri nečista nacionalna savest, ali to sam Žorž, tada šestogodišnjak, sprečava.

Film poziva na preispitivanje porekla moći koje uživaju pojedinci i cene koju su drugi za njih platili. Haneke proziva Francusku, uznemirava njenu savest, budi potisnuto iz sfere nesvesnog, provocira moderne Francuze da se prisete odakle njihov današnji standard. To su sećanja koja ljudi smeštaju u neku mračnu sferu svoje svesti, u skriveno, odakle se teško priziva (Žoržova majka koja se jedva seti da je Mažid i postojao, Žorž koji se pravi da je zaboravio na koje je načine pakostio Mažidu, ali se ispostavi da sve savršeno pamti). Za ušuškanu evropsku buržoaziju, ovo su filmovi koji su na granici drskosti, a Haneke neko ko se protivi sporazumu o nepominjanju neprijatnih stvari iz prošlosti.

Međutim, Hanekeova kritika konkretno je usmerena na francusku prošlost i pomalo je čudno da on, gost u toj zemlji i kinematografiji, dozvoljava sebi takvu provokaciju. Zbog toga je bitno primetiti da postoji i jedan više sloj na kom ova priča funkcioniše, a on je civilizacijski.

Glavni junak ove priče nije nijedan od likova koji trpe i preživljavaju dramujer su svi oni u stanju pasiva, a točak dešavanja pokreće onaj ko kasete šalje i igra se sa likovima kao sa marionetama. Taj skrivani akter ne mora da bude otkriven i imenovan u svom identitetu, on je omnipotentan i sveznajuć jer poznaje slabosti  likova, kulture i čitave jedne civilizacije.

Ovo je civilizacijska priča i prema tome što je nebitno postoje li krivac i žrtva nego je bitno to pasivno stanje preispitivanja, stanje karakteristično za civilizacije na umoru. Sadašnja Evropa je ona „pusta zemlja“ o kojoj je pisao T.S.Eliot, Evropa koja više ništa ne čini, ne sanja, ne razvija se , već se osvrće nazad i promišlja učinjeno. U svojoj mladosti ona je možda činila nepravdu i prolivala krv, ali je bar delala i time živela. Za Hanekea, stanje današnje civilizacije je stanje pasiva, svođenje računa bolesnika koji zna da umire. Svakodnevica, luksuz, komfor i prijatelji samo su maska da se ne uoči ono neizbežno. Ljudi su izgubili zdrav dah života, deca se dočekuju iz škole jer svuda vlada strah i nesigurnost, a uzročnik sveg haosa nije došao sa nožem ili pištoljem u zaštićenu privatnost Parižana, već sa kasetom i snimkom na kom se ne dešava apsolutno ništa.

Tako Skriveno funkcioniše na nekoliko nivoa, od odličnog psihološkog trilera i porodične drame, preko kritike kolonijalne prošlosti do konstantovanja umora i poraza evropske civilizacije.

Pročitaj još: 

"Želim vam neprijatno veče" Mihael Haneke 

Luis Bunjuel - azbuka nekonformizma