Nemački
film Metropolis iz 1927. godine smatra se prvim
naučnofantastičnim dugometražnim filmom u istoriji kinematografije.
Režirao ga je čuveni nemački ekspresionista Fric Lang, koji, zajedno sa svojom
suprugom, Teom fon Harbo, potpisuje i scenario filma. Sa uloženih 7 miliona rajhsmaraka
( 200 miliona današnjih dolara) Metropolis je bio najskuplji
filmski projekat svog vremena.
Metropolis
je grad budućnosti, a godina je 2026-a. Uprkos, ili baš zahvaljujući napretku
tehnike, u toj budućnosti nema mesta za lagodan život svih stanovnika
Metropolisa. Oni su oštro podeljeni na dve klase, klasu radnika i klasu
gospodara, gde prvi rade do iznemoglosti kako bi drugi mogli da uživaju i
„razmišljaju“.
Marija,
devojka koja je nešto poput sveštenika radničke crkve budućnosti, predstavlja
jedinu utehu napaćenim ljudima sa svojom pričom o podeljenosti između ruku
(radnika) i glave (gospodara) i dolasku mesije koji će ih pomiriti, nakon čega
će u Metropolisu zavladati blagostanje. U nju se zaljubljuje sin gradskog
vladara, Freder, i prateći je upoznaje život radnika iz prve ruke. Na drugoj
strani, njegov otac, Joh Fredersen, zaplašen Marijinim uticajem na narod,
dogovara posao sa naučnikom koji treba da načini robota identičnog Mariji, koji
će moći da bude kontrolisan i njemu u službi. Međutim, naučnik ima
neraščišćenih računa sa gospodarom i koristi situaciju kako bi mu se osvetio.
On zarobljava Mariju i pravi njenog klona koji, međutim, poštuje samo njegovu,
a ne i gospodarevu volju.
Nakon
ovoga počinje velika akcija. Nova Marija zavede narod pričom da mesija ipak
neće doći i da je vreme da sami uzmu stvari u svoje ruke. U jeku izbile
revolucije radnici unište i mašinu koja je srce grada, zbog čega stradaju
njihova deca i onda, obuzeti besom, svu krivicu svale na Mariju-robota koju
spale na lomači. Ipak, pravu Mariju spašava Freder, koji potom uspeva i da
pomiri radnike i svog oca pa se sam dokazuje kao očekivani mesija o kome je
Marija pričala. Tako film dobija svoj srećan, melodramski kraj.
Prvobitna
verzija filma od 210 minuta netragom je izgubljena kroz neophodna
prilagođavanja različitim tržištima. Problem je bio u dužini trajanja filma
koja nije odgovarala distributerima, kao i u kritici kapitalizma. Zbog svega
ovoga vlada mišljenje da je nakon premijere Metropolis prestao
da postoji u svom originalnom obliku. U novije vreme film se prikazivao u
verzijama od 80 do 118 minuta dok 2008. u Buenos Airesu nije pronađen
izgubljeni deo filma od dodatnih 25 minuta, zahvaljujući čemu danas imamo
verodostojniju verziju pred nama. Takođe, izgubljena je i originalna muzika
filma koji je kasnije postao inspiracija i izazov brojnim muzičarima, među
kojima su i Đorđo Moroder, Fredi Merkjuri i Rambo Amadeus.
Kritika
je u startu mahom bila oduševljena filmom koji danas ima kultni status i važi
za jedno od ključnih ostvarenja u istoriji kinematografije. Pre svega, svi su
hvalili inovativan vizuelni stil i epski karakter scena, a zatim i
revolucinarni potez da se radnja filma smesti u budućnost umeto u sadašnjost
ili prošlost, što je bila tadašnja praksa za nemi film. Metropolis je
jedan od prvih filmskih spektakala, blokbaster pre ustoličenja tog naziva za
visokobudžetne filmove; pati od mnogih mana i vrlina takvih filmova, a
njegova veličina je u tome što uspostavlja standard i šablon za budućnost
žanra.
Metropolis nam daje sliku distopijskog društva budućnosti. Pojam
distopije predstavlja suprotnost utopiji kao idealnom stanju društva. Dok
utopija predstavlja stanje koje nije realno ostvarivo, distopija je realna
uprkos tome što je najčešće reč o vizijama društva budućnosti. U pitanju je
preuveličavanje koje treba da ukaže na postojeće probleme i potencijalne
opasnosti koje postoje u trenutnim odnosima. Glavne teme većine distopija jesu
mehanizacija, klasna podeljenost i kontrola podanika od strane vlasti. Svaki
film naučne fantastike predstavlja nam svojevrsno distopijsko stanje, dok su
najpoznaje distopije u književnosti Zamjatinov roman Mi, Orvelova 1984-a
i Hakslijev Vrli novi svet.
Kontroverze
i fama koje se u trenutku izlaska vezuju za Metropolis posledica
su distopijske slike sveta koju nam film prikazuje. Društvo budućnosti daleke
čitav jedan vek pati od ključnih problema tadašnjeg društva i svima je jasno da
je u pitanju direktna kritika kapitalizma. Obespravljenost i loši uslovi života
radnika na jednoj, i bezbrižan i dekadentan život vlasnika kapitala na drugoj
strani slika su i prilika kako grada budućnosti, tako i savremenog zapadnjačkog
društva. Metropolis je nastao deset godina nakon prve
komunističke revolucije i 6 godina pre dolaska Hitlera na vlast u Nemačkoj , pa
je uto bio još aktuelniji, jer su i nacizam i komunizam gajili jednaki
animozitet prema kapitalizmu i bili, svako na svoj način, odgovor na njega.
Možda poučen negativnim posledicama Oktobarske revolucije u Rusiji, Lang nam u
pobuni radnika prikazuje svu stravu i užas narodnog ustanka koji poput stihije
uništava svoju decu. Stoga je Langu pripisivana simpatija prema nacistima koji
su bili zagovornici i predstavnici „konzervativne revolucije“. Koliko u svemu
ima i istine i laži govore sudbine supružnika i koautora scenarija, Tee fon
Harbo i Frica Langa – sa dolaskom nacista na vlast Tea im se pridružuje i
zagovara njihove ideje dok Lang preko Francuske odlazi u Ameriku, na što dalje
i bezbednije mesto od nacizma i filma koji ga je učinio slavnim.
Pored
političkih, film obiluje i religioznim alegorijama. Sinovi vladajuće elite
upražnjavaju telesna zadovoljstva sa devojkama na mestu koje se zove „Večni
vrt“ i po mnogo čemu podseća na biblijski „rajski vrt“. Sam gradski vladar živi
u „Novoj vavilonskoj kuli“ a Marija narodu priča priču o gradnji vavilonske
kule. Marija je, sa jedne strane, nalik Bogorodici, dok njen klon,
robot-Marija, podseća na biblijsku vavilonsku kurvu koja jaše na sedmoglavoj
aždaji. Radnici žive u katakombama po uzoru na prve hrišćane, a Freder,
očekivani mesija, treba da pomiri um i ruke poput srca, koje je hrišćansko
milosrđe, razumevanje i ljubav.
Mnogo
je filmske trake okrenuto kroz projektore od smrti Frica Langa, a još više od
nastanka njegovog remek dela. U međuvremenu su kritika, široka publika i
filmski radnici stvorili od Metropolisa kult koji ne bledi već
se omažima, asocijacijama i oponašanjima obnavlja i odoleva novim trendovima i
bogatim, moćnim savremenim efektima. Prvi naučnofantastični ep po osećaju čuda
koje stvara ne zaostaje za modernim produkcijama. Bledi i ogromni neboderi koji
čine arhitektonsku pozadinu filmova poput Blade Runer, Dark
City ili Star Wars - The Phantom Menace vode poreklo
iz arhitekture Metropolisa. Langova mašina-devojka je prapredak
čuvenog C-3 PO iz Star Wars serijala kao i svih drugih robota
u filmovima naučne fantastike, dok veštačku ruku Langovog naučnika Rotvanga
ponovo srećemo kod dr Strendžlova i Luka Skajvolkera.
No comments:
Post a Comment