Flash mob – masa koja se iznenada pojavljuje

Zamislite da se jednog najobičnijeg jutra nađete na sred gradskog trga prepunog ljudi. Sve izgleda potpuno normalno, nalik bilo kojem drugom jutru. Ljudi su užurbani ili rasejani, vedri ili namršteni, i uglavnom nepoznati. I onda, bez ikakvog znaka upozorenja, sinhronizovano i ne ispuštajući nikakav glas, polovina njih jednostavno padne na zemlju kao pokošena. Vi, i još mnogo slučajnih prolaznika, ne znate šta se događa. Ipak, zasigurno se ne osećate prijatno. To nije san, niti se snima neki film.  Niko neće povikati „skrivena kamera“. To je „samo“ jedan od savršeno organizovanih flash mob-ova koji su se tokom poslednje decenije odigrali širom planete. U ovom slučaju bila je to akcija švajcarskog ogranka organizacije Green peace koja je za cilj imala da pokaže opasnost od otvaranja novih nuklearnih postrojenja u toj zemlji.

Prema već ustaljenoj definiciji flash mob je događaj u kome učestvuje grupa ljudi koja se međusobno ne poznaje, organizuje se putem savremenih vidova komunikacije i sinhronizovano, ali posve neočekivano izvodi određen performans na unapred dogovorenom mestu. Nakon toga, svi se razilaze kao da se ništa nije dogodilo ostavljajući slučajne prolaznike da trljaju očne kapke i razmišljaju šta su to upravo videli.

Iako se tokom vremena počeo koristiti u različite svrhe, od politički angažovanih do marketinških, flash mob je najsmisleniji onda kada je besmislen, kada nije ni aktivizam, ni reklama, ni protest. Danas, kada je pragmatizam preuzeo mesto svih religija i filozofija najavangardnije je od svega biti nesvrhovit. Flash mob je pravi kada je bez ideje, kada ništa ne govori i ništa ne proklamuje već samo jeste.

Prvi organizovani performans ovog tipa odigrao se na Menhetnu 2003.godine i nastao je kao socijalni eksperiment koji je imao za cilj da ukaže na opasnosti i sveprisutnost konformizma. Ipak, mnogi su u ovoj vrsti organizovane akcije pronašli savršen izvor zabave i flash mob je veoma brzo stekao veliku popularnost širom sveta. Iako se razvio u različitim pravcima odražavajući najrazličitije ideje, flash mob je najpopularniji kao vid apsurdne zabave. Besplatan je, ne košta ništa i nikome ne škodi. Najbolje primer ovog tipa jeste flash mob koji je održan u Njujorku i u kome je učestvovalo čak 3 500 ljudi. Pogledajte:

Flash mob ne bi bio moguć bez savremenih sredstava komunikacije i nije slučajno što je pojava novijeg datuma. Dok neki već zagovaraju priču o flash mobu kao fenomenu koji je već za nama, mnogi ga tek otkrivaju kao jedan od najzanimljivijih aspekata urbane kulture. Ovaj vid zabave, naravno, nikada neće biti svima prihvatljiv. Na neki način, flash mob je zakleti neprijatelj učmale svakodnevice, izazov sablažnjivima, trn u oku uštogljenima, skandal malograđanima, čekić po glavama stereotipa... Pa ko voli, neka izvoli.