Veliki duhovi pletu svoje mreže preko vekova koji im prethode i koji će za njima tek doći u svojim neosvajačkim, plemenitim pohodima na sve one koji dobrovoljno pristaju da budu plen blistavih mreža. Običnost nije greh, ali ima onih kojima ona jednostavno ne može biti sudbina. Ove rečenice iz jednog od prvih spisa Fridriha Ničea upućene su njima. Iako napisane pre sto pedeset godina zvuče još sveže, nezamućeno i britko poput tek iskovane sablje.
"Ali čak i kad nam budućnost ne bi dopustila da se ičemu nadamo - naš čudesan život, baš u ovome sada, najsnažnije nas bodri da živimo po vlastitoj meri i zakonu: ta neobjašnjivost da živimo baš danas a da smo ipak imali beskonačno vreme da nastanemo, da ne posedujemo ništa doli pedalj dugo danas i da u njemu treba da pokažemo zašto i čemu nastadosmo upravo sada. Pred samim sobom treba da budemo odgovorni za svoj život: otuda i hoćemo da budemo stvarni kormilari tog života i nećemo dopustiti da naša egzistencija liči na neku nepromišljenu slučajnost. Moramo je primiti odvažno i opasno: tim više što ćemo je, u najgorem kao i u najboljem slučaju, uvek izgubiti. Zašto biti vezan za tu grudu zemlje, za to zanimanje, zašto osluškivati šta sused kaže? Toliko je palanačkog u obavezivanju shvatanjima koja nekoliko stotina milja dalje već nikoga ne obavezuju. Istok i Zapad su potezi kredom koje nam neko slika pred očima da bi se izrugivao našoj strašljivosti.
Učiniću pokušaj da dođem do slobode, kaže mlada duša sebi; i sad da je spreči to što se dve nacije slučajno mrze i ratuju, ili što između dva kontinenta leži more, ili što se u njenoj okolini uči religija koja pre nekoliko hiljada godina nije ni postojala. Sve to nisi ti sama, kaže sebi. Niko ti ne može sagraditi most preko koga upravo treba da pređeš reku života, niko sem tebe same. Doduše, ima bezbroj staza i mostova, bezbroj polubogova koji hoće da te reznesu preko reke; ali samo po cenu tebe same; ti bi sebe dala u zalog i izgubila. U svetu postoji jedan jedini put kojim niko ne može ići osim tebe: kuda on vodi? Ne pitaj, idi njime.
Ko je bio onaj koji je izrekao rečenicu: "Čovek se nikada ne uzdigne više nego kad ne zna kuda ga još njegov put može odvesti?"Fridrih Niče, Nesavremena razmatranja
No comments:
Post a Comment