Hamsun i nacizam

Koliko god da je književno delo Knuta Hamsuna veliko i značajno, ovaj norveški pisac i dobitnik Nobelobe nagrade za književnost intrigira današnju javnost pre svega svojim životom i političkim stavovima. 80 godina nakon dolaska nacista na vlast u Nemačkoj, ljubitelji književnosti se i dan danas trude da razluče delo od njegovog autora i Hamsuna pisca od Hamsuna pobornika Hitlerovih ideja, kao i da opravdaju stavove omiljenog autora – naizgled više nego što je i on sam želeo.

Knut Hamsun, čije je pravo prezime Pedersen, rođen je u jednom od brojnih idiličnih seoskih domaćinstava Norveške i od malena je upio u sebe veliku ljubav i divljenje prema prirodi, što će biti primetno u svim njegovim delima. Ipak, dečačku idilu remetila je loša finansijska situacija njegovog oca, krojača, pa je mali Knut od ranih dana bio prinuđen da zarađuje pomažući u radnji svog strica, da bi već sa 14 godina postao samostalan i preživljavao radeći najteže poslove.

Knut Hamsun, najveći norveški pisac uz Henrika Ibzena, svoj je hleb zarađivao radeći kao kamenorezac, pomoćnik policajca, prodavac, kamiondžija, učitelj. Svoju sreću, u jednom trenutku, rešio je da potraži u Novom svetu, pa se 1882. zaputio u Ameriku sa pozajmljenim novcem i mnoštvom snova. Međutim, sve što ga je tamo čekali bili su sitni poslovi uz koje je ostajao gladan i često bolestan pa je bio prinuđen da se vrati. Posle nekog vremena odlazi da još jednom okuša sreću preko okeana ali ne uspeva da dogura dalje od vozača tramvaja, dok slobodno vreme provodi igrajući poker, jureći devojke i učestvujući u tučama.

Prezime Hamsun čuveni pisac dobija po imenu farme na kojoj je radila njegova porodica. Farma se je zvala Hamsund, a pisac je tako želeo da potpiše tekst o Marku Tvenu za lokalne novine. Izdavač je izostavio poslednje slovo greškom, a Hamsunu se to dopalo i rešio je da od sada radi pod tim imenom. Ubrzo, ono postaje poznato širom Evrope i godine mučenja bivaju zamenjene godinama uspeha i priznanja.

Veliki pisac ženio se dva puta i imao petoro dece. Umro je 1952. u 93-oj godini. Njegovom delu divili su se Tomas Man, Herman Hese, Franc Kafka, Henri Miler i mnogo drugi. Čarls Bukovski nazvao ga je jednom prilikom najvećim piscem koji je ikada živeo.

Delo

Književno delo norveškog genija obeleženo je uticajem romantičarskih ideja što se ogleda u njegovoj povezanosti sa prirodom i junacima-individualcima koji odbijaju ili ne mogu da se uklope u svoju sredinu. U onoj meri u kojoj su oni iznad svoje sredine i puni prezira prema građanskoj učmalosti prisutan je i Fridrih Niče kao Hamsunov intelektualni uzor, a u nedoumicama i paradoksima koji se vezuju za njegove junake vidimo uticaje psihoanalize i egzistencijalističkih ideja koje su se razbuktale ponajviše tek nakon Hamsunovih najboljih ostvarenja.

U Misterijama, junak  Johan Nagel, koga krase mnoge osobine Ničeovog natčoveka, dolazi u nepoznati grad gde ga niko ne poznaje i poigrava se sa lokalnim građanstvom iz pukog hira, remeteći njihov sistem vrednosti i šokirajući svojom nadmoćnom neobičnošću bez ikakvog obzira za osećanja o neprijatnosti koje izaziva.

U Panu, junak je neshvaćeni odmetnik od savremenog društva, razigran i ćudljiv, no ponajviše vitalan ljubitelj prirode i neprijatelj tehnološke civilizacije, koji vođen mnoštvom strasti strada od sebe samog i posledica svog hibrisa – pokušaja da bude izvan svog vremena i njegovih pravila.

Hamsunovo najcenjenije delo, Plodovi zemlje, nagrađeno je Nobelovom nagradom. U njemu pisac idealizuje zdrav odnos čoveka i prirode kao suživot pun poštene borbe, otimanja i vraćanja, dok sve nedaće koje takav život prate ipak bivaju doživljene kao časnije i dostojnije čoveka od nedaća građanskog, izvitoperenog života.

Hamsun i nacizam

Za razumevanje Hamsunovog odnosa prema nacizmu neophodno je poznavati njegove ranije stavove o politici i ideologiji. Još tokom Prvog svetkog rata Hamsun je sa radošću navijao za krah britanskog imperijalizma mrzeći britansku politiku nipodaštavanja manjih nacija. Svoj prezir prema Americi stekao je iz prve ruke, živeći i radeći u novoj zemlji koja mu ništa dobrog nije dala, niti pokazala. Američku kulturu nazivao je „brbljanjem i meketanjem“ i pogubnom trkom za novcem, a u svojim zapisima nakon putovanja po Orijentu primetio je kako narodi što su stariji time su i tiši i dostojanstveniji nadrastavši stupanj brbljanja i smeha, nasuprot Amerikancima.

Hamsun je veoma cenio nemaču kulturu i nemačke umetnike. Bio je pobornik patrijarhalnog načina života, verovao je da industrijalizacija uništava tradicionalne društvene vrednosti i čeznuo za obnavljanjem jedinstva čoveka i prirode. Upravo ovaj sistem vrednosti usmerio je Hamsuna ka Nemačkoj a nasuprot Britaniji i Americi. Na neki način, Hamsun je video Hitlera kao jedini mogući spas od anglosaksonskog merkantilizma i sovjetskog boljševizma.

Knut Hamsun bio je autor brojnih novinskih tekstova koji su izlazili tokom rata i u kojima je karakterisao Adolfa Hitlera kao borca protiv engleske tiranije. U to vreme, kao i u godinama pre izbijanja rata, svi desničarski orijetnisani listovi zagovarali su nacizam, a među njima nije zaostajao ni sam pisac. Ipak, Hamsun nikada nije postao član nacističke partije za razliku od svoje supruge kojoj deo biografa pripisuje krivicu za piščevo neslavno mešanje u politiku.

Rat je veliki pisac dočekao skoro potpuno gluv i ozbiljno oštećenog vida, sa dva preživljena izliva krvi u mozak u zdravstvenom kartonu. Kao takav otišao je i na audijenciju kod Hitlera u jeku rata i očevici tvrde da nikada Hitlera niko nije tako nadglasao kao Hamsun – razlog tome bila je piščeva gluvoća zbog koje je jedva razumeo šta mu je firer pričao neprestano mu upadajući u reč. Ipak, čašu je prelila Hamsunova molba Hitleru da oslobodi norveške mladiće optužene za saradnju sa Englezima nakon čega je sastanak završen. Biografi kažu da je Hitler bio vidno besan naredna tri dana.

Međutim, Hamsun nije bio čovek koji odustaje od svojih ideja i gazi preko svojih reči pa je tako, nakon kapitulacije i Hitlerovog samoubistva nemačkog vođu nazvao „borcem za prava naroda“. Ubrzo nakon toga pisac i njegova supruga bivaju uhapšeni i Hamsun odlazi na psihijatrijsko ispitivanje. Rezultat je glasio: trajno oštećenje mentalnih funkcija. Pisac je oslobođen zatvorske kazne uz obavezu da plati finansijksu kaznu koja ga je materijalno uništila.

Iako je pozivanje na neuračunljivost bila taktika odbrane, Hamsun je bio besan na psihijatre što su ga proglasili neuračunljivim optužujući ih da je upravo bolničko mrcvarenje dovelo do takvih rezultata i, kao svoj odgovor njima, piše autobiografsko delo Po zaraslim stazama  gde pokazuje da i dalje ima iskričav um i da se ne odriče svojih ideja. Knjiga biva najpre rasprodata u ogromnom tiražu ali mu je čitaoci ubrzo vraćaju na kućnu adresu ili organizuju javna spaljivanja njegovih dela. Pisac ubrzo pada u zaborav i na njegovu sahranu dolazi tek šačica ljudi. Po sopstvenoj želji sahranjen je sa norveškom zastavom. Tvrdio je da mu je savest čista jer nije znao za nacističke logore i gasne komore i da se nada da će ga budućnost pamtiti samo po njegovim knjigama, a ne i po novinskim tekstovima.

Ali, to se nije desilo i nad velikim piscem se i danas nadvija senka nacizma. Sve u svemu, Hamsun nije želeo ovakvu Norvešku i ovakvu Evropu kakve ih imamo danas. Bio je vesnik jedne drugačije vizije koja nikada nije ostvarena, možda baš zahvaljujući nacizmu. Ali, jedno je sigurno: današnjoj Norveškoj i današnjoj Evropi je poterban Knut Hamsun, takav kakav je, kako bi sebe bolje razumele, u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Pratite blog na fejsbuku: Simplicissimus