Svi smo navikli na holivudske
akcione spektakle sa zombijima, vampirima, vukodlacima, duhovima ali samo je
Džarmuš taj koji bi bio u stanju da napravi priču o iscrpljujućoj „svakonoćnici“
jedne od ovih skupina već potrošenih junaka horor blokbastera. Seksipilan i
sofistician par vampira iz filma „Only Lovers Left Alive“ svoju prirodu
doživljava kao teret, ljude vole ali ih se klone, da bi zaštitili njih od sebe
a ne sebe od njih i u očima kriju umor i dosadu kao oni koji su sve videli, pa
odmahuju na svaku mogućnost iznenađenja.
Takvu sitost i dendijevsku
nesposobnost za čuđenje imali su i njegovi raniji junaci, obični ljudi, simpatični
neprilagođeni pojedninci koji ćaskaju i gluvare i ne veruju da bi se ikada išta
moglo promeniti. Možda bismo onda mogli reći da ovaj film ne donosi ništa novo
od Džarmuša, ali svaki ljubitelj
njegovih filmova neće imati razloga da na bilo kom planu bude razočaran, a
možda će neko baš preko ove vampirske priče otvoriti svoj um za neobičnu
estetiku njujorškog vagabunda sa ekstremnim stilom šišanja.
Nema se mnogo šta pričati o
tome kako funkcioniše zaplet u ovom filmu; magija Džima Džarmuša oduvek je u
detaljima. Imamo ovde divne iznenađujuće scene poput one kada Adam (Tim
Hidlston) zaustavlja automobil tokom vožnje ulicama Detroita da bi Evi (Tilda
Svinton) pokazao kuću u kojoj je rođen i odrastao Džek Vajt, sedmi sin svoje
majke, i ovaj par vampira koji je već sve video ima u sebi dovoljno divljenja
da čežnjivo gleda u klasičnu, praznu američku dvospratnicu...
Atmosfera i radnja ovog filma u
potpunosti se vezuje za dvoje glavnih junaka, gradove u kojima žive i koji ih
opisuju i na njihov odnos pun ljubavi i
nežnosti koja kao da je samo postala jača kroz vekove tokom kojih se nisu
zasitili jedno drugog. Međutim, kao Kafkin umetnik u gladovanju, oni imaju
jedno prokletstvo, a to je da ih hrana koju svi jedu ne može zasititi, te su
stoga, u duhu humanističkih vrednosti koje slede, morali razviti složenu mrežu
veza za dobavljanje sveže, nekontaminirane krvi. Uz sve to, Adam svira
vampirsko kvalitetni andergraund rokenrol, Eva čita knjige na svim jezicima
sveta prelećući strane jednim pogledom a s vremena na vreme, ne po prvi put kod
Džarmuša, priča se o naučnim teorijama Tesle, Ajnštajna, kvantne fizike.
Noć, koja je jedino vreme kada
se Adam i Eva smeju slobodno kretati, ima u sebi nečeg autsajderskog,
skrajnutog, zabranjenog, a ovi junaci noći ne deluju buntovno i primamljivo već
krajnje tužno i umorno. Oni besne na Bajrona i Šelija što su vampirski izgled
učinili popularnim i napravili modu od nečega što je za njih kob i nužnost, ali
zato i dalje druguju sa Kristoferom Marloom, Šekspirovim savremenikom, koji se,
poput njih, pomirio sa sopstvenom uzvišenom krvožednošću.
Meni lično, ovo uvođenje Marloa
u priču omiljeni je aspekt filma. U pitanju je engleski pesnik iz
elizabetanskog doba čija je životna priča sve samo ne obična, pa je, verovatno,
baš otuda i došla ideja reditelju da njegov lik i delo objasni kroz vezu sa
natprirodnim i učini ga prijateljem glavnog para. Marlo se navodi kao
dramatičar koji je izvršio najveći uticaj na Šekspira, kako tematski tako i
stilski, ali koji zbog rane smrti nije ostavio veliko delo. U dvadeset devetoj
godini saslušan je zbog jeretičkih spisa i, iako nije osuđen, deset dana nakon
saslušanja izboden je na smrt pod nerazjašnjenim okolnostima. Danas postoje
teorije po kojima je on bio tajni agent, obaveštajac, ateista, homoseksualac,
pravi autor dela koja se pripisuju Šekspiru. Džarmuš nam ga predstavlja kao dobroćudnog
starca koji je nadživeo svoje doba i sve neprijatelje, još uvek piše, nabavlja
najbolju krv i prezire Šekspirovu slavu.
Ne znam da li bi bilo previše
smelo da kažem da je način života vampira u dvadeset prvom veku metafora našeg
vremena, jedne uglađene, sterilisane civilizacija gde se krv ne ispija
direkstno iz vrata žtava već se nabavlja crnim kanalina, sofisticirano se
ispija iz kristalnih čašica, a oko te našminkane realnosti lebdi jedan duh
umora, nedostatka elana, iscrpljenosti i opustošenosti. Atmosfera nimalo
različita od one koju su u ostalim Džarmušovim filmovima nosili ljudi-junaci.
Iz mnogo razloga, film koji se mora pogledati.
No comments:
Post a Comment