Stranice

Nov 8, 2013

Marina Abramović – hodajući performans

Kad dvoje ljudi odluči da okonča dugogodišnju vezu za to postoji mnogo načina a da nijedan od njih ne može biti lak. Ali, kada se radi o dvoje zaista izuzetnih ljudi, taj rastanak pretvara se u pravi performans. Tako su Marina Abramović i Ulay (Uwe Laysiepen) odlučili da se 1988-e godine oproste na Kineskom zidu. Marina je krenula od Žutog mora, Ulay iz pustinje Gobi! Oboje su pešačili duž džinovske građevine, sa suprotnih strana idući jedno ka drugom, i nakon 2,500 kilometara se sreli. U prolazu, izgovorili su samo “zbogom” i produzili dalje.

Ovo je samo delić onoga što povodom Marine Abramović oduzima dah. Unuka srpskog patrijarha Varnave, kćer komunista najvišeg ranga, Marina je prevazišle sve lične i nacionalne barijere i postala umetnica svetskog renomea, širom planete poznata kao “baka umetnosti performansa”. Rođena je 1946-e, završila Likovnu Akademiju u Beogradu 1970-e kada je i počela njena karijera, a šest godina kasnije napustila Jugoslaviju da bi stekla svetsku slavu. Danas živi i stvara u Njujorku gde čitava umetnička elita prati njen rad sa najvećom strašću.

  

Bilo da koristi dodatne rekvizite ili ne, osnovno sredstvo izražavanja njene umetnosti je njeno sopstveno telo. Kako sama kaže, osnovna preokupacija čitavog njenog života bila je suočavanje sa sopstvenim strahovima i kušanje izdržljivosti sopstvenog uma i tela.

Spisak njenih radova je ogroman i obim ovog teksta ne omogućava da se oni makar i nabroje. Recimo samo da je svetsku slavu stekla nadaleko čuvenim dovođenjem svog života u opasnost putem samospaljivanja u ucrtanoj petokraci i rezanjem svog stomaka žiletom, opet slikajući petokraku čime je izrazila svoj doživljaj komunizma koji je obeležio njeno detinjstvo. Granice sposobnosti svog tela i uma kušala je i uzimanjem lekova za najteže psihijatrijske slučajeve i pružala mogućnost publici da prati njene reakcije tokom njihovog dejstva. 

Možda najzanimljiviji performans, Rhythm 0, pokazao je hrabrost umetnice i doveo u pitanje strpljenje i humanost prisutne publike. Naime, Marina Abramović izašla je na binu odlučna da se prepusti na milost i nemolost prisutnima. Pred sobom je stavila 72 objekta od kojih su neki služili za pružanje zadovoljstva a drugi za nanošenje povreda. Bilo je tu i makaza i žileta, i ruže i meda, i kondoma i pištolja. Tokom šest sati Marina je nepomično sedela dok se u publici već počela buditi agresivnost! Neko od prisutnih uzeo je pištolj u kom se nalazio metak i samo zahvaljujući prisebnijim posetiocima život umetnice je sačuvan. Ona sama nije reagovala. Kada je šest sati prošlo, ustala je i mirno odšetala iz dvorane dok je u publici vladao muk.

Lajkujte stranicu posvećenu ovom blogu: Simplicissimus
              

Post a Comment